Life's not fair. Koliko puta sam čuo ovu rečenicu u filmovima, serijama, razgovorima ljudi... i podsvesno pokušavao da je prihvatim kao istinitu. Nekako, trudio sam se da verujem da se dobrim ljudima dešavaju dobre stvari. Čini i dobro i vratiće ti se, čini zlo i kajaćeš se, kaže stara narodna mudrost.
Međutim, život nije fer. Osetio sam mnogo puta to na svojoj koži, a verujem da si i ti prolazio kroz to.
Ovaj post je neka vrsta odavanja pošte jednom momku (P.F.) koji je poginuo. Život mu je bio ugrožen u saobraćajnoj nesreći na Pančevačkom putu, marta ove godine. I nije bio kriv za udes.
Završio je smenu, ušao u svoj jugo sa mišlju da će biti kod kuće za pola sata.
Njegov jugo udario je BMW koji se kretao oko 200 km/h. Vozač BMW-a je bio pod dejstvom alkohola, prošao je sa lakšim povredama, kao i suvozač. Tri devojke su sedele pozadi, dve su odmah poginule. Treća devojka i vozač juga su prevezeni u Urgentni centar sa teškim povredama, I posle završenih operacija njihovo stanje je bilo životno ugroženo. Devojka je preminula nekoliko dana kasnije.
P.F. je bio u komi. Mesec dana kasnije, aparati za očitavanje rada srca nisu više primali signale života koje je ono dotad slalo.
Moja majka je mene rodila poprilično kasno, u svojoj 38. godini. Zbog rizične trudnoće morala je da bude pod stalnim nadzorom lekara i da prima određene injekcije kako bi trudnoću iznela.
Roditelji P.F. su, tada, 1987. godine, nabavili te injekcije. Da nije bilo njih, ko zna da li bih ja ugledao svetlost ovog sveta. Njihov sin je, 25 godina kasnije, poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Život zaista nije fer. I ovo nije najbolji od svih mogućih svetova. Verujem da ima i boljih i da se P.F. sada nalazi u jednom od njih.
P.F., počivaj u miru i hvala tebi i tvojim roditeljima na šansi za život.
S.
Međutim, život nije fer. Osetio sam mnogo puta to na svojoj koži, a verujem da si i ti prolazio kroz to.
Ovaj post je neka vrsta odavanja pošte jednom momku (P.F.) koji je poginuo. Život mu je bio ugrožen u saobraćajnoj nesreći na Pančevačkom putu, marta ove godine. I nije bio kriv za udes.
Završio je smenu, ušao u svoj jugo sa mišlju da će biti kod kuće za pola sata.
Njegov jugo udario je BMW koji se kretao oko 200 km/h. Vozač BMW-a je bio pod dejstvom alkohola, prošao je sa lakšim povredama, kao i suvozač. Tri devojke su sedele pozadi, dve su odmah poginule. Treća devojka i vozač juga su prevezeni u Urgentni centar sa teškim povredama, I posle završenih operacija njihovo stanje je bilo životno ugroženo. Devojka je preminula nekoliko dana kasnije.
P.F. je bio u komi. Mesec dana kasnije, aparati za očitavanje rada srca nisu više primali signale života koje je ono dotad slalo.
Moja majka je mene rodila poprilično kasno, u svojoj 38. godini. Zbog rizične trudnoće morala je da bude pod stalnim nadzorom lekara i da prima određene injekcije kako bi trudnoću iznela.
Roditelji P.F. su, tada, 1987. godine, nabavili te injekcije. Da nije bilo njih, ko zna da li bih ja ugledao svetlost ovog sveta. Njihov sin je, 25 godina kasnije, poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Život zaista nije fer. I ovo nije najbolji od svih mogućih svetova. Verujem da ima i boljih i da se P.F. sada nalazi u jednom od njih.
P.F., počivaj u miru i hvala tebi i tvojim roditeljima na šansi za život.
S.
Нема коментара:
Постави коментар